ВИЛА

ВИЛА

Ко ће знати мисли тешке

У данима искушења,

Али ево једне слике

Мушке части и поштења.

Кад на Божић гром удари

Те бадњаке крв угаси,

Један старац ријеши се

Да рањена сина спаси.

,,Потури ме, бабо мили" —

Тако смртан син говори,

Па похитај пут Ловћена

Нашој старој Црној Гори,

Јер ја мислим да краљ стари

Из опсаде помоћ иште,

Па похитај минут прије

Нејли стићи на бојиште."

Ту остави старац сина

Да се с њиме звјерад даве

И отрча пут Кемовска

Мојковачки горди лаве.

Тај је случај суд и слика,

Диван примјер славног дјела

Па уз гусле запјевај ми

Ну пјесниче, једном дела