РУГОВСКА КЛИСУРА
Е каква је та планина љута?
Довијек је пуна Арнаута
Стоји рика лава и кошута
Сурљају се змије око пута
Вуци вију међеди се криве
Туда виле и змајеви живе.
Вире крши кроз облаке голи
Вјетар дува жене се ђаволи.
Тутањ стоји ријеке Бистрице
Те сурвава брда и литице.
Букве када из облака висе,
Усред подне небо невиди се
Бор и јела гране смијешали
Ка но двоје младо кад се шали!
Ту зимују јелени и срне
Гњијезда се на јелама црне
А изањ га танка смрча стоји
Као мајка кад дијете доји.
Ту се јеле врховима љубе
А вук често окрвави зубе!
На све стране попадале кладе
И причају за велике јаде:
Како су их муње поломиле
А сестре им сунце заклониле
Око пута кости на гомиле
Од добријех коња и јунака
Страх би било Краљевића Марка.!?
Нема коментара:
Постави коментар