ПОЗДРАВ ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ

ПОЗДРАВ ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ

Не вјерујем да би било,

Ни имања ни новаца,

Да ми плате што сам био,

Код љутије Косоваца.

У част моју скупљате се,

На сједнице и весеље,

Давали ми прву чашу,

И сједали у прочеље,

Зашто, како и због чега,

То су Ваше личне ствари,

Да толику стиму има,

Изнемогли сужањ стари.

О свачему говорили,

Као људи и ка браћа,

Што је било у земане,

И шта који вијек схваћа.

Видио сам да чувате,

Славне своје традиције,

А узањих поштујете,

Друге људе и нације.

И нема ви по ким доћи,

Да нијесте горостаси,

Ваши стари гинули су,

Тамо ђе се Српство спаси.

Ђе је круна Душанова,

Ђе је барјак Југовића,

Тамо ђе је Црна Гора,

И огњиште Петровића.

Нека ви је за све хвала,

На дочеку и на свему,

Него сада да пређемо,

Да видимо другу тему.

Куда самном обијасте,

Чак до Врања и Охрида,

Ђе нијесу ноге моје,

Долазиле прије нигда.

Зар нијесмо долазили,

На гроб Мусе Кесеџије,

Царевога одметника,

И турскога силеџије.

Што је Скеле затварао,

Чак од Рашке па до Дебра,

Док му Марков шестоперац,

У лубину сручи ребра.

У Призрену виђе ли смо,

Град Душанов и гробницу,

И у Скопље развалине,

И жалосну престоннцу.

Ту виђесмо резбарије,

У манастир Светог Спаса,

Што немају земље друге,

Те љепоте и украса.

А крваво Куманово,

Какве оно памти битке

Ђе су војске изгинуле,

Ломиле се сабље бритке,

То свједочи мрамор један,

И под Њиме брдо глава,

Ко да вичу: „Хоће ли нас,

Ико спасит заборава".

Виђели смо Свети Наум,

На извору Црног Дрима,

За Маркову душу пили,

У Прилепу Купу вина.

Прелазили више пута,

На мостове од Вардара,

И гледали рушевине,

Македонских господара,

Да је карта Овче Поље,

А мастило извор Дрине,

Не бих мога описати,

Те љепоте и старине.

Но најпосле вратисмо се,

Код лијепе Самодрже,

То је наша старевина,

До Ње Срби много држе,

Гледали смо грачаницу,

Гроб Милошев код Тулбета,

То су наши споменици,

То је наша Ћаба света.

А најпосле лентрасмо се,

У бедему Вучитрну,

И онда ме допратисте,

До у ломну Гору Црну.

Сад поздрављам редом свијех,

Вашу ђецу ваше жене

Што су исто као и Ви

Учинили почаст мене ...

Сад драгога Бога молим

Васељену који створи,

Да се брзо састанемо,

И у нашој Црној Гори.